[/Наслов]
Аурора Бореалис или северно светло су запањујуће лепе. Али они такође могу да поремете радио комуникацију и ГПС сигнале, па чак и да изазову нестанак струје. Шта се крије иза етеричног северног светла због чега светлуцају и плешу са шареним светлима док понекад праве пустош у електричним системима овде на Земљи? Користећи флоту од пет сателита, истраживачи НАСА-е су открили да експлозије магнетне енергије на трећини пута до Месеца изазивају изненадна разведравања и брза кретања ауроре бореалис, зване северно светло. „Открили смо шта тера северно светло да плеше“, рекао је др Василис Ангелопулос са Калифорнијског универзитета у Лос Анђелесу. Ангелопулос је главни истраживач за временску историју догађаја и интеракција на макро нивоу током мисије Субстормс, или ТХЕМИС.
Узрок светлуцања у северном светлу је поновно магнетно повезивање, уобичајен процес који се дешава у целом универзуму када напрегнуте линије магнетног поља изненада пређу у нови облик, попут гумене траке која је превише растегнута.
„Док хватају и складиште енергију соларног ветра, Земљине линије магнетног поља протежу се далеко у свемир. Магнетно поновно повезивање ослобађа енергију ускладиштену унутар ових растегнутих линија магнетног поља, одбацујући наелектрисане честице назад ка Земљиној атмосфери“, рекао је Давид Сибецк, научник пројекта ТХЕМИС у НАСА-ином центру за свемирске летове Годард. „Оне стварају ореоле светлуцаве ауроре који круже око северног и јужног пола.
Експлозија енергије повећава светлост и кретање северног светла. Заслуге: НАСА/Годдард Спаце Флигхт Центер
Подаци су прикупљени са пет стратешки позиционираних Тхемис сателита, у комбинацији са информацијама из 20 земаљских опсерваторија које се налазе широм Канаде и Аљаске. Лансирани у фебруару 2007. године, пет идентичних сателита се постројавају једном свака четири дана дуж екватора и врше посматрања синхронизована са земаљским опсерваторијама. Свака земаљска станица користи магнетометар и камеру усмерену нагоре да одреди где и када ће почети аурорална суболуја. Инструменти мере ауроралну светлост од честица које теку дуж Земљиног магнетног поља и електричне струје које те честице стварају.
Видите анимација магнетног поновног повезивања .
Током сваког поравнања, сателити хватају податке који омогућавају научницима да прецизно одреде где, када и како се подолује мерене на земљи развијају у свемиру. Дана 26. фебруара 2008, током једног таквог састава ТХЕМИС-а, сателити су приметили да изолована суб-олуја почиње у свемиру, док су земаљске опсерваторије забележиле интензивну ауроралну светлост и свемирске струје изнад Северне Америке.
Ова запажања по први пут потврђују да магнетна реконекција изазива појаву суббура. Откриће подржава модел поновног повезивања суболуја, који тврди да подолуја почиње да се дешава прати одређени образац. Овај образац се састоји од периода поновног повезивања, праћеног брзим сјајем ауроре и брзим ширењем ауроре према половима. Ово кулминира у прерасподели електричних струја које теку у свемиру око Земље.
Решавање мистерије где, када и како настају подолује омогућиће научницима да конструишу реалистичније моделе суболуја и боље предвиде интензитет и ефекте магнетне олује.
Изворни извор вести: НАСА саопштење за јавност
