Оно што су астрономи очекивали да буде уобичајен протопланетарни диск показао се као доказ много интригантније приче. Док је посматрао звезду налик сунцу БД 20 307, тим астронома је приметио велики диск прашине који окружује звезду. Обично је ово доказ планетарне формације око млађих звезда. 8 планета (и плутоида...) у нашем соларном систему формирано је од управо таквог диска. Међутим, овакви дискови се генерално не налазе око старијих звезда, а када је старост звезде израчуната на неколико милијарди година, чини се да извор прашине долази из ретког догађаја: то су резултујући остаци два планете које се ударају једна у другу.
Користећи податке са рендгенске опсерваторије Цхандра и узимајући осветљеност помоћу једног од аутоматизованих телескопа Државног универзитета Теннессее у Аризони, тим је прво открио БД 20 307 да је заправо део блиског бинарног пара. И не само то, систем је био много старији него што се раније мислило: стар неколико милијарди година, а не неколико стотина милиона. Систем је удаљен 300 светлосних година од Земље у сазвежђу Арес.
Необично велика количина прашине која кружи око БД 20 307 је милион пута већа од количине прашине него у нашем соларном систему и кружи на удаљености од звезде која је слична орбитама Земље и Венере око нашег Сунца. Обиље честица прашине у овој орбити а€“ и око тако зреле звезде а€“ довело је научнике до закључка да је она настала насилним сударом две егзопланете.
Бењамин Зуцкерман, професор физике и астрономије УЦЛА и коаутор рада о открићу, рекао је: „Као да су се Земља и Венера судариле једна са другом. Астрономи никада раније нису видели нешто слично. Очигледно, велики катастрофални судари се могу догодити у потпуно зрелом планетарном систему. Зуцкерман и његов тим ће извести своје налазе у децембарском броју часописа Астропхисицал Јоурнал.
Обично топли дискови прашине окружују млађе звездане системе, од којих се могу формирати све веће структуре, које на крају стварају планете. Пронаћи диск прашине око звезде старе неколико милијарди година је чудно, јер притисак звезданог зрачења избацује светлију прашину током времена, а већи комади или формирају планете и астероиде, или се распадају у сударима и одувати се.
До судара планета дошло је у последњих неколико стотина хиљада година, мада је могуће да се то догодило и недавно. Такав колосалан судар поставља питање како су орбите две планете постале дестабилизоване и да ли би се такав судар могао догодити у нашем сопственом Сунчевом систему.
„Стабилност планетарних орбита у нашем соларном систему већ скоро две деценије разматрају астроном Жак Ласкар у Француској и, недавно, Константин Батигин и Грег Лафлин у САД. Њихови компјутерски модели предвиђају кретање планета у далеку будућност и они пронаћи малу вероватноћу за сударе Меркура са Земљом или Венером негде у наредних милијарду година или више. Мала вероватноћа да се ово деси може бити повезана са реткошћу веома прашњавих планетарних система као што је БД+20 307“, рекао је коаутор рада Грегори Хенри, астроном са Државног универзитета у Тенесију (ТСУ).
Извор: ЕурекАлерт